Problem nerešenog statusa imovine ovog preduzeća iznosili smo nadležnim ministarstvima i Vladi Republike Srbije još od  2000. godine, tražeći rešenje istog, ali do danas to pitanje nije rešeno, iako moramo priznati da se Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o  privatizaciji (''Sl. glasnik RS'' br. 123/07) omogućilo konačno rešavanje statusa ove imovine.

            Navedenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji, stvoreni su uslovi za privatizaciju kapitala i imovine u  društvenim preduzećima osnovanim od delova preduzeća, odnosno poslovnih jedinica u Republici Srbiji a sedište osnivača je na teritoriji republika bivše SFRJ.

            Naime, preduzeće DP ''Boreli'' nastalo je od  delova nekadašnjeg Jugoslovenskog kombinata gume i obuće ''Borovo'' iz Borova naselja (sada ''Borovo'' d.d. iz Vukovara) i preduzeća ''Josip Kraš'' iz Karlovca (sada ''KIO'' d.o.o. u stečaju iz Karlovca), oba iz Republike Hrvatske, a koja su se  nalazila na području Republike Srbije  (proizvodnja u Somboru i maloprodajni objekti širom Republike Srbije).

            Ovako organizovanje urađeno je na osnovu tada važećih zakonskih propisa (ranije Uredba o organizovanju delova preduzeća čije je sedište na teritoriji Republike BiH, Republike Slovenije, Republike Hrvatske - sada Uredba o  zaštiti imovine delova preduzeća čije je  sedište na teritoriji bivših republika SFRJ) i na osnovu dobijenih saglasnosti Vlade  Republike Srbije. Radnici i rukovodstvo ovog preduzeća je od 1991. godine radilo sve na  očuvanju imovine ovog preduzeća kao i na opstanku preduzeća uopšte. I ne samo na očuvanju imovine, nego i na povećanju imovine osavremenjavanjem tehnoloških procesa i ulaganjem u nove prostore.

            Godine 1999. bombardovanjem NATO avijacije, preduzeće je pretrpelo  štetu u proizvodnim i maloprodajnim objektima, koja je utvrđena (Potvrda o visini štete od 22.06.2000. godine) u visini  od preko 21,5 miliona USA dolara i tada je  visina te ratne štete bila približno jednaka ukupnom kapitalu preduzeća. Najveća šteta napravljena je na proizvodnim pogonima u  Somboru, gde je 22.05.1999. godine potpuno  uništeno 35% proizvodnih pogona a na preostalih 65% razaranja su bila tako velikog intenziteta da  nije bilo moguće bez većih ulaganja izvršiti  sanaciju kako bi se nastavio proizvodni proces. Vlastitim sredstvima i sredstvima Republike Srbije (Fond za razvoj RS i Direkcija za obnovu zemlje) uspeli smo sve to obnoviti, nastaviti poslovanje preduzeća i uspešno ga održavati sve do današnjih dana.

            Dana 19.09.2005. godine, donešena je  od strane Agencije za privatizaciju Odluka o  privatizaciji preduzeća metodom jevne aukcije. Procena vrednosti kapitala i Program privatizacije verifikovan je Rešenjem Agencije za  privatizaciju br. 97/01-RPP od 08.05.2008. godine, a dana 21.10.2008. godine Agencija za  privatizaciju donosi Odluku o restrukturiranju DP ''Boreli''.

            Međutim, dok mi intenzivno radimo na proceni kapitala i izradi Programa privatizacije nekadašnje matične firme proglašavaju se jedinim naslednikom imovine (nekretnina) ali ne i obaveza prema radnicima, pa se tako u toku 2005. (''KIO'' d.o.o. u stečaju), 2006., 2007. i 2008. (''Borovo'' d.d.) godine objavljuju i vrše prodaju poslovnih prostora (lokala) u Republici Srbiji, a koja su u posedu DP ''Boreli''.

            I tada naravno, nastaju problemi jer  nadležni državni organi i sudovi Republike Srbije postupaju neujednačeno kada je u  pitanju primena važećih podzakonskih akata (Uredbi) i Sporazuma o pitanjima sukcesije.

            Ovako postupanje sa imovinom u  čijem stvaranju su učestvovali radnici na području Republike Srbije, a njih bivših i sadašnjih ima blizu 4.000 sa preko 87.500 godina radnog staža, omogućila je i sama Vlada jer ovu problematiku nije blagovremeno rešavala preko formiranih tela odnosno organa, kao i drugi državni organi koji su od slučaja do slučaja po  svom nahođenju tumačili važenje postojećih pozitivnih zakonskih propisa kao i primenu Priloga G Sporazuma o pitanjima sukcesije. Iako je Ustavni sud RS svojom Odlukom iz 2003. i 2005. godine, kao i Viši trgovinski sud svojim Rešenjem iz 2004., 2005. i 2006. godine jasno ukazao da se Sporazum o pitanjima  sukcesije ne može primenjivati neposredno  i jednostrano, već da se uz poštivanje reciprociteta bilateralnim sporazumom Republike Srbije i  Republike Hrvatske treba rešiti pitanje imovinskih prava  kao i prava radnika na tu imovinu, na  žalost u praksi se to nije sprovodilo. Ovim problemom i pored svih naših urgencija i zahteva nadležnim državnim organima pa i Vladi, dugo se niko nije uhvatio u koštac, kako bi se našlo rešenje za zaštitu interesa srpskih preduzeća a time i našeg. Tek prihvatanjem informacije o problematici u sprovođenju Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije u delu koji se odnosi na pravna lica koju je sačinila Međuresorska radna grupa za sprovođenje Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije, Vlada Republike Srbije na sednici održanoj 19.06.2008. godine donosi Zaključak, gde se između ostalog navodi da procesi vraćanja imovine i prava po Aneksu G Sporazuma između bivših republika SFRJ, sukcesora,  treba da budu recipročni, saglasno članu 8. Sporazuma o pitanjima sukcesije; da je neophodno pristupiti zaključenju bilateralnih sporazuma sa  bivšim republikama, sukcesorima; da je neophodna dalja primena Uredbe o zaštiti imovine delova  preduzeća čije je sedište  na teritoriji bivših republika SFRJ; da se zadužuje Ministarstvo pravde da o ovom Zaključku i Informaciji obavesti Vrhovni sud Srbije i Viši trgovinski sud  radi postupanja u odnosu na konkretne slučajeve i td.

            Dakle, mora postojati reciprocitet, neophodno je zaključiti bilateralni sporazum a Uredbu o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište  na teritoriji bivših republika SFRJ je i dalje u primeni. Znači nema neposredne i jednostrane primene Sporazuma o pitanjima sukcesije.

            Tako dolazimo do odgovora ''na šta se predstavnici ''Borelija'' pozivaju'' i zašto sve te kupovine smatraju nelagalnim i ništavnim. Objašnjenje je u sledećim činjenicama:

            Predmet ugovorne obaveze (kupoprodaja poslovnog prostora) nedopušten je zbog činjenice da je u vreme zaključenja Ugovora na snazi bila Uredba o privremenoj zabrani raspolaganja određenim nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima (''Sl. glasnik RS'' br. 49/91.....50//95). Ovom Uredbom privremeno se zabranjuje raspolaganje nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima koja se nalaze na teritoriji Republike Srbije, a čiji su vlasnici odnosno korisnici pravna lica i imaoci radnji sa sedištem van teritorije SRJ. Ista zabrana  se odnosi i na fizička lica koja imaju prebivalište  na teritoriji republika koje nisu članice SRJ i njihovi  su državljani. Uredba propisuje zabranu državnim i drugim organima da izvrše overu, uknjižbu ili druge radnje, koje se odnose na sticanje i  raspolaganje ovim nepokretnostima a predviđa da sudovi neće priznavati pravne posledice raspolaganja suprotno odredbama ove Uredbe.

            Ova uredba je prestala da važi stupanjem na snagu Uredbe o prestanku važenja Uredbe  o privremenoj zabrani raspolaganja određenim nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima (''Sl. glasnik RS'' br. 71/08), dakle 26.07.2008. godine.

            I Ustavni sud Republike Srbije svojim Rešenjem br. IU-167/2004. od 15.12.2005. godine odbio je Zahtev Advokatske komore Srbije za  ocenjivanje ustavnosti i zakonitosti ove Uredbe, pa je prema tome ista ostala i dalje na snazi sve do stavljanja van snage  26.07.2008. godine.

            Nepostupanje nadležnih organa u smislu propisanih odredaba ove Uredbe dovela su do  uknjižbe nekih kupaca, i sada se vode upravni i sudski postupci.

            Takođe, u vreme zaključivanja kupoprodajnih ugovora na snazi je bila (i dalje je) i Uredba o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ (''Sl. glasnik RS'' br. 31/01).

            Prema ovoj Uredbi, uređena je zaštita društvene imovine delova preduzeća u Republici Srbiji a čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ kao i zaštita prava zaposlenih u tim poslovnim jedinicama.

            Imovina preduzeća iz bivših republika SFRJ u skladu sa Uredbom je pod posebnim režimom Vlade i raspolaganje ovom imovinom moguće je samo uz izričitu saglasnost Vlade.

            Još jendan razlog više, zašto se nije mogla vršiti prodaja imovine koju po  Uredbi koristi DP ''Boreli'', ali nadležni organi opet ne postupaju po odredbama  podzakonskog akta.

            Uredbom o izmenama i dopunama Uredbe  o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište  na teritoriji bivših republika SFRJ (''Sl. glasnik RS'' br. 61/08), koja je stupila na snagu 21.06.2008. godine je odredbom člana 2a. propisano:

            ''Na društvenoj imovini poslovne jedinice koja je organizovana kao društveno preduzeće ili koja je pripojena drugom društvenom preduzeću nadležni organ će po službenoj dužnosti  izvršiti upis prava korišćenja i raspolaganja u zamljišnoj, odnosno drugoj javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima nad njima u korist tog preduzeća.''

            I opet nadležni organi (izuzimajući one koji postupaju po Uredbi) ne postupaju po našim zahtevima. U tom periodu i objekat u Kraljevu biva uknjižen na ''Borovo'' d.d.  što se apsolutno nije moglo uradit ni po osnovu Uredbe o privremenoj zabrani raspolaganja određenim nepokretnostima, pokretnim stvarima i pravima a ni po Uredbi o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ. Prvostepeni organ, služba za katastar nepokretnosti Kraljevo, u svom obrazloženju navodi da se navedena Uredba ne može primeniti u konkretnom sučaju (?) te da je zato odlučio kao u dispozitivu rešenja. Dakle, prvostepeni organ nije ovlašten da ceni valjanost Uredbe,  već je samo obavezan da po Uredbi postupi, a što nije učinio. Proizilazi da je prvostepeni organ sebi pripisao nadležnost Ustavnog suda Republike Srbije koji je jedino nadelžan da  ceni valjanost Uredbe (što je i učinio svojom Odlukom U-167/01 od 13.02.2003 godine kojom je odbio predlog za utvrđivanje neustavnosti Uredbe o zaštiti delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ - dakle Uredba je saglasno sa Ustavom i Ustavni sud je ocenio da je Uredba u granicama ustavnih ovlašćenja Vlade  Republike Srbije)

            Takođe, ni po Sporazumu o  pitanjima sukcesije isto  se nije moglo sprovesti, jer se Sporazum ne može primeniti neposredno radi neregulisanog pitanja procedure rešavanja zahteva po Sporazumu o pitanjima sukcesije što je uostalom i stav Višeg trgovinskog suda izražen u Rešenju Pž. 255/06 od 24.01.2006. godine.

            ''... Prema stanovištu ovog suda, citirane odredbe čl. 4. i 7. Priloga G Sporazuma  ukazuje da je namera ugovornih strana - država sukcesora bila da se zaključe bilateralni sporazumi kojim će se regulisati procedura rešavanja zahteva i kojom će se ustanoviti državna tela koja će po  nevedenim zahtevima postupati primenjujući odredbe Sporazuma, i odlučujući o zahtevima za utvrđivanje prava na pokretnoj i nepokretnoj imovini pravnih lica...''

            Pored nevedenog Uredba o izmeni Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ (''Sl. glasnik RS'' br. 109/2008 - stupila na  snagu 29.11.08.) na jasan način reguliše pitanje postojanja reciprociteta u primeni Sporazuma o pitanjima sukcesije između bivših republika SFRJ, dakle, od postojanja reciprociteta zavisi i status imovine preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših republika SFRJ.

            Osim toga navedenom Uredbom društvena preduzeća organizovana po Uredbi o zaštiti imovine ...  bila su dužna da sporazumno utvrde imovinsko - pravne odnose sa nekadašnjom matičnom firmom, najkasnije u roku od 90 dana od dana stupanja na snagu ove Uredbe.

            Dana 09.12.2008. godine, preduzeću ''Borovo'' d.d. iz Vukovara uputili smo Zahtev za sporazumno uređivanje imovinsko - pravnih odnosa, na koji smo  dana 23.02.2009. godine dobili odgovor - dopis br. D40/09 od 18.02.2009. godine, da ''nismo zainteresovani pristupiti'' bilo kakvim pregovorima, te da su se svojim dopisima obratili Vladi Republike Srbije i Vladi Republike Hrvatske koja su po njima jedina tela ovlaštena za uređivanje imovinsko - pravnih odnosa na bilateralnoj osnovi.

            Zato je i izjava gospodina Boška Ristića, objavljena u drugom dnevniku RTS-a dana 01.03.2009. godine, advokata iz Niša i poslanika u Narodnoj skupštini Srbije,  punomoćnika ''Borova'' d.d. iz Vukovara za prodaju nekretnina koje koristi DP ''Boreli'' krajnje licemerno, jer isti gospodin u svim sporovima koje vodimo radi nelegalne kupovine istih zastupa stav da postojeće Uredbe nisu na snazi i da se  Sporazum o pitanjima sukcesije treba primenjivati  neposredno i jednostrano.

            I u samom Borovu kažu da ne mogu prodavati prodavnice u Srbiji, ali da imaju  vrlo moćnog čoveka i politički uticajnog preko koga to rade i koji ih zastupa.

            Taj moćni čovek je upravo gospodin Boško Ristić - narodni poslanik i visoki funkcioner vladajuće stranke. Njegovim posredstvom je  prodano više od 20 lokala, ali ni u jedan lokal kupci nisu ušli, jer sudovi ili poništavaju ugovore ili obustavljaju proces do rešenja pitanja sukcesije primenom bilateralnog sporazuma koji treba da potpišu Republika Srbija i Republika Hrvatska.

            Odgovor ''Borova'' d.d. nedvosmisleno ukazuje, da su i sami svesni činjenice da prodaja i otuđenje tih nekretnina nije moguća bez bilateralnog sporazuma, ali koristeći uticaj moćnih ljudi ovde u Srbiji sve je moguće pa i protuzakonita prodaja. Jer kada je u pitanju lični interes, ugled i moral pojedinca nije bitan, pa marak, on bio i narodni poslanik koji glasa u Narodnoj skupštini Srbije za Zakon o izmenama i dopunama Zakona o privatizaciji (''Sl. glasnik RS'' br. 123/07) u cilju zaštite i  privatizacije kapitala i imovine u društvenim preduzećima osnovanih po Uredbi o zaštiti imovine..., ali zato kada tu istu imovinu treba ''krčmiti'' onda to više ne važi.

            Budući da je odgovor ''Borova'' d.d. negativan, tj. nije moguće postići sporazum, resorno ministarstvo - Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja kao i Agenciju za  privatizaciju svojim dopisom od 02.03.2009. godine obavestili smo o stavu ''Borova'' d.d. i tražili daljnja postupanja vezano za upis prava korišćenja na nepokretnostima, odnosno raspolaganja u zemljišnoj, odnosno drugoj javnoj knjizi o evidenciji nepokretnosti i pravima nad njima u korist DP ''Boreli'', kako je to  regulisano Uredbom.

            O gore iznešenoj problematici i preduzeće DP 'Boreli'' se obraćalo predsedniku Srbije gospodinu Borisu Tadiću kao i svim  nadležnim organima Republike Srbije.

            Čudna je konstatacija sagovornika u tekstu objavljenog u listu ''Politika'' od  07.03.2009. godine, ''.. da ne ulaze u to kako će se  taj slučaj dalje rešavati između Hrvatske i Srbije, nego traže da država Srbija zaštiti njihovo Ustavom zagarantovano pravo na imovinu'', jer upravo nepoštivanjem zakonskih i podzakonskih akata koji su na snazi kao i nesprovođenjem procedure po Sporazumu o pitanjima sukcesije za utvrđivanje prava na pokretnu i nepokretnu imovinu pravnih lica, isti su izvršili kršenje Ustava i nama je radi toga na pojedinim lokalima učinjena šteta (pojave isključenja struje, smetanje državine i dr.).

            Donošenjem Uredbe o dopuni Uredbe o zaštiti imovine delova preduzeća čije je  sedište na teritoriji bivših republika SFRJ (''Sl. glasnik RS'' br. 14/09 - primenjuje se od 27.02.2009. godine) jasno je definisano postupanje nadležnih organa za uknjižbu nepokretnosti i prava nad njima, kao i pravo na novčanu naknadu (član 14v).

            Mi očekujemo da će se upravo tako i postupiti, u suprotnom ponovo bi se kršili zakoni i Ustav Republike Srbije.